Policija i primena posebnih mera za tajno prikupljanje podataka
Policija je najprimetniji deo državne vlasti, koji je odgovoran za održavanje bezbednosti u društvu. Složenost krivičnih istraga kriminala i korupcije zahteva od policije da zadire u prava pojedinca na privatnost, što uključjuje i zadiranje u privatni i porodični život, dom i prepisku. Upravo je danas rad policije, više nego ranije, zasnovan na tajnom prikupljanju, obradi i upotrebi podataka radi suzbijanja bezbednosnih pretnji. U najvećem broju zemalja, uključujući u to i Srbiju, policiji je zakonski omogućeno da primenjuje posebne mere za tajno prikupljanje podataka u slučaju da nije moguće drugačije spoznati delovanje kriminalnih grupa. Zato se u policijskoj praksi sve više rabe doušnici ili se nadziru i presreću telefonski razgovori i internet komunikacija ili se namerno pušta da sumnjive pošiljke stignu do svoje destinacije.
U policiji u Srbiji postoji nekoliko organizacionih celina koje mogu da tajno istražuju: Uprava kriminalističke policije, Sektor unutrašnje kontrole policije i Odeljenje za poslove bezbednosti u Kabinetu ministra unutrašnjih poslova.
Uprava kriminalističke policije
Uprava kriminalističke policije deo je Direkcije policije. Zadužena je za otkrivanje i suzbijanje kriminala. Pripadnici kriminalističke policije mogu radi otkrivanja krivičnih dela da primenjuju posebne dokazne radnje i druge mere tajnog prikupljanja podataka u skladu sa Ustavom, Zakonom o policiji, Zakonom o krivičnom postupku i Zakonom o elektronskoj komunikaciji. U kriminalističkoj policiji funkcionišu posebno specijalizovane jedinice zadužene za primenu ili koordinaciju primene posebnih mera za tajno prikupljanje podataka: Služba za specijalne istražne metode, Odeljenje za opservaciju i dokumentovanje i Odeljenje za prikrivene islednike.
Sektor unutrašnje kontrole policije
Sektor unutrašnje kontrole policije istražuje krivična dela korupcije u policiji i kontroliše zakonitost u radu policije. Pripadnici Sektora imaju pravo da primenjuju sva policijska ovlašćenja, uključujući u to i posebne mere za tajno prikupljanje podataka. Pripadnici Odseka za tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog, u okviru Odeljenja za kriminalističko operativne poslove Sektora, zaduženi su, prema Zakoniku o krivičnom postupku, za primenu posebnih dokaznih radnji, ali i drugih mera tajnog prikupljanja podataka.
Odeljenje za poslove bezbednosti
U Kabinetu ministra unutrašnjih poslova postoji Odeljenje za poslove bezbednosti. Zaduženo je da bezbednosno štiti MUP i tajne podatke. Prilikom obavljanja tih poslova može da primenjuje operativne metode koje su predviđene Zakonom o krivičnom postupku i Zakonom o policiji, uključujući u to i posebne mere za tajno prikupljanje podataka. Cilj je da se obezbedi sigurnost određenih objekata, lica i policijskih službenika. Bezbednosna zaštita podrazumeva upotrebu mera kontraobaveštajne zaštite kako bi se onemogućile terorističke, ekstremističke, obaveštajne i druge subverzivne delatnosti stranih obaveštajnih službi, organizacija i lica usmerenih na ugrožavanje ministra unutrašnjih poslova.
Koje posebne mere za tajno prikupljanje podataka policija primenjuje?
Policiji može da primenjuje deset posebnih mera za prikupljanje podataka: (1) nadzor nad sumnjivim transakcijama, (2) tajni nadzor komunikacije, (3) tajno praćenje i snimanje, (4) zaključivanje simulovanih poslova, (5) računarsko pretraživanje podataka, (6) primena kontrolisane isporuke, (7) angažovanje prikrivenog islednika, (8) pribavljanje evidencije o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji, korišćenim baznim stanicama i lociranju mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, (9) policijsko opažanje, opserviranje i (10) primena mera ciljanje potrage.
Zakon o policiji
Mere koje odobrava načelnik Uprave kriminalističke policije
Mera:
Policijsko opažanje, opserviranje
Ko odobrava:
Odobrava ih načelnik Uprave kriminalističke policije, na predlog ovlašćenog službenog lica policije.
Dužina trajanja
Mere se mogu primenjivati neograničeno.
Razlog primene:
Primenjuju se radi borbe protiv kriminala.
Ko kontroliše primenu:
-
Šta se dešava sa prikupljenim podacima:
Koriste se u operativne ili dokazne svrhe.
Napomena:
Opserviranje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica.
Mere koje odobrava direktor policije
Mera:
Mera ciljane potrage
Ko odobrava:
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, na predlog direktora policije, može da odobri primenu posebnih dokaznih radnji iz Zakonika o krivičnom postupku radi hvatanja i privođenja lica za koje se osnovano sumnja da je izvršilo teže krivično delo ili za kojim je raspisana međunarodna poternica.
Dužina trajanja
Mere se mogu primenjivati šest meseci, a moguće je produžiti ih za još šest meseci.
Razlog primene:
Primenjuju se radi borbe protiv kriminala.
Ko kontroliše primenu:
Primenu kontroliše Vrhovni kasacioni sud.
Šta se dešava sa prikupljenim podacima:
Vrhovni kasacioni sud, odnosno ovlašćeni sudija dužan je da uništi prikupljeni materijal i o tome sačini zapisnik.
Napomena:
Primenjuje se kada policajci drugim merama ne mogu uhvatiti i privesti osumnjičeno lice.
Podaci prikupljeni merama ciljane potrage ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.
Zakonik o krivičnom postupku
Mere koje odobrava sud
Mere:
- 1) tajni nadzor komunikacije;
- 2) tajno praćenje i snimanje;
- 3) zaključivanje simulovanih poslova;
- 4) računarsko pretraživanje podataka;
- 5) angažovanje prikrivenog islednika;
- 6) nadzor nad sumnjivim transakcijama (čl. 145);
- 7) pribavljanje evidencija o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji, korišćenim baznim stanicama i lociranju mesta sa kojeg se obavlja komunikacija (čl. 286, st. 3–5).
Ko odobrava:
Odobrava ih sudija za prethodni postupak, na predlog javnog tužioca.
Ko sprovodi
Sprovodi ih policija, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija, a u slučaju računarskog pretraživanja podataka, to mogu biti i poreske, carinske i druge službe i državni organi i pravna lica sa javnim ovlašćenjima.
Dužina trajanja
Primena traje tri meseca, uz mogućnost produžetka primene mera još tri puta po tri meseca
Razlog primene:
Primenjuju se za potrebe vođenja krivičnog postupka za krivična dela navedena u članu 162 ZKP-a.
Ko kontroliše primenu:
Državni organ koji primenjuje mere dužan je da sastavlja dnevne izveštaje o primenjenim merama i da ih dostavi sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu na njihov zahtev.
Po završetku primene mera, državni organ koji primenjuje mere dostavlja sudiji za prethodni postupak snimke komunikacije, pisma i druge pošiljke, kao i poseban izveštaj koji sadrži: vreme početka i završetka nadzora, podatke o službenom licu koje je nadzor sprovelo, opis tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i raspoložive podatke o licima koja su obuhvaćena nadzorom, te ocenu svrsishodnosti i rezultata primene nadzora.
Šta se dešava sa prikupljenim materijalima:
Prikupljeni podaci koriste se kao dokazni materijal za vođenje krivičnog postupka protiv osumnjičenih za krivično delo pred sudom.
U slučaju da javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa prikupljenim materijalom ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku, sudija za prethodni postupak donosi rešenje o uništenju prikupljenog materijala.
Ukoliko su podaci nezakonito prikupljeni, ne mogu biti korišćeni kao dokaz, odnosno na prikupljenim podacima ne može se zasnivati sudska odluka. Nezakonito prikupljeni dokazi izdvajaju se iz spisa, stavljaju u poseban zapečaćeni omot i čuvaju kod sudije za prethodni postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a nakon toga se uništavaju i o tome se sastavlja zapisnik.
Ako je pokrenut sudski postupak zbog nezakonitog pribavljanja podataka, nezakonito pribavljeni dokazi čuvaju se do pravosnažnog okončanja ovog postupka.
Mere koje odobrava javni tužilac
Mera:
Primena kontrolisane isporuke
Ko odobrava:
Tužilac za organizovani kriminal (ili za ratne zločine) može, radi prikupljanja dokaza i otkrivanja osumnjičenih, dozvoliti da nezakonite ili sumnjive pošiljke budu isporučene u Srbiju ili da uđu, pređu i izađu sa teritorije zemlje.
Dužina trajanja
Primena mere traje dok traje i isporuka.
Razlog primene:
Primenjuje se radi borbe protiv kriminala.
Ko kontroliše primenu:
Po izvršenju kontrolisane isporuke policija dostavlja javnom tužiocu posebne nadležnosti izveštaj koji sadrži: podatke o vremenu početka i završetka kontrolisane isporuke, podatke o službenom licu koje je sprovelo radnju, opis primenjenih tehničkih sredstava, podatke o obuhvaćenim licima i rezultatima primenjene kontrolisane isporuke.
Šta se dešava sa prikupljenim podacima:
Prikupljeni materijal se ne uništava.
Napomena:
Kontrolisana isporuka sprovodi se uz saglasnost zainteresovanih država, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Mera:
Pribavljanje podataka od finansijskih organizacija (čl. 144)
Ko odobrava:
Javni tužilac može narediti banci ili drugoj finansijskoj organizaciji da mu u određenom roku dostavi podatke o računima koje osumnjičeni ima ili kontroliše, kao I o sredstvima koja na njima drži ako postoje.
Dužina trajanja
-
Razlog primene:
Primenjuje se radi borbe protiv kriminala.
Ko kontroliše primenu:
Primenu kontroliše javni tužilac.
Šta se dešava sa prikupljenim podacima:
Javni tužilac uništava prikupljeni materijal ako u roku od šest meseci od dana upoznavanja sa prikupljenim podacima nije pokrenut krivični postupak, ili ako se protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, ili ako smatra se da prikupljeni podaci nisu potrebni za vođenje postupka.