Nadzire rad Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije. On ima eksplicitno ovlašćenje da nadzire zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka. Osim toga, Odbor nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti tokom rada službi bezbednosti, kao i zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad. Takođe, utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu službi i njihovih pripadnika, i o tome donosi zaključke. Navedene nadležnosti su, takođe, značajne za nadzor nad primenom posebnih mera.

Za vršenje nadzora Odbor na raspolaganju ima nekoliko instrumenata.

Direktori službi bezbednosti u obavezi su da Odboru podnose redovne izveštaje, i to najmanje jednom u toku redovnog zasedanja. Ovo je prilika da članovi Odbora od službi bezbednosti zatraže sveobuhvatne statističke podatke o primeni mera.

Osim redovnih izveštaja, Odbor od direktora službi može zahtevati da podnesu i vanredni izveštaj. Vanredni izveštaji predstavljaju koristan instrument za rasvetljavanje pojedinih problema ili, eventualno, konkretnih afera u vezi sa primenom posebnih mera.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti vrši i neposredni nadzor, i to izvođenjem nadzornih poseta. Članovi OKSB-a imaju pravo da obiđu prostorije službi, ostvare uvid u dokumentaciju i zatraže podatke o radu službe. Pri tome, zakon eksplicitno nabraja koju vrstu podataka narodni poslanici ne mogu da dobiju.To su podaci o:

• identitetu sadašnjih i bivših saradnika službe;
• pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom;
• trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti;
• metodima pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka;
• akcijama koje su u toku;
• načinu primene posebnih postupaka i mera;
• podacima i informacijama koje su pribavljene razmenom sa stranim službama i međunarodnim organizacijama;
• tajnim podacima i informacijama drugih državnih organa u posedu službe.

To znači da poslanici imaju pravo da dobiju sve ostale podatke koji se odnose na rad službi bezbednosti, uključujući u to i podatke označene određenim stepenom tajnosti.

Kad je reč o nadzoru nad VBA i VOA, OKSB ima zakonom uspostavljenu saradnju sa Generalnim inspektorom vojnih službi bezbednosti, koji ovom Odboru podnosi izveštaj o sprovedenoj kontroli najmanje jednom godišnje.

Potrebno je pomenuti i da su rukovodioci unutrašnjih kontrola VBA i VOA dužni da obaveste Generalnog inspektora, a po potrebi i nadležni Odbor Narodne skupštine onda kada ima saznanja da direktor VBA, odnosno direktor VOA nije otklonio nezakonitost ili nepravilnost u radu, koju je unutrašnja kontrola prethodno utvrdila.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti ima obavezu da razmatra predstavke građana u vezi sa radom službi bezbednosti i da predlaže mere za njihovo rešavanje. To OKSB-u omogućava da uoči eventualne nepravilnosti tokom primene posebnih mera, koje dalje može da rasvetli tako što će od direktora službi zahtevati vanredne izveštaje i, ukoliko ima potrebe, organizovati nadzorne posete.

nadzire rad Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno rad Direkcije policije. Za razliku od Odbora za kontrolu službi bezbednosti, ovaj Odbor nema eksplicitnu nadležnost da nadzire upotrebu posebnih mera tokom rada policije, tačnije tokom rada Uprave kriminalističke policije. On, međutim, ima nadležnost da razmatra sva pitanja iz oblasti unutrašnjih poslova, što svakako uključuje i primenu posebnih radnji.

Kako Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nema jasnu nadležnost da nadzire primenu posebnih mera, instrumenti koji mu stoje na raspolaganju za taj vid nadzora prilično su ograničeni. Ipak, dobrom upotrebom ovih instrumenata članovi Odbora mogu doći do značajnih informacija.

Ministarstvo unutrašnjih poslova podnosi redovne izveštaje o radu Ministarstva i o stanju bezbednosti. Ovi izveštaji su se do sada u praksi odnosili samo na stanje bezbednosti u Srbiji i nisu nudili detaljne informacije o radu MUP-a i metodama koje policija koristi. Poslanici bi, ipak, mogli da koriste mogućnost koju imaju na raspolaganju i da razmatraju redovne izveštaje, te da zahtevaju od ministra informacije o broju primenjenih dokaznih radnji, odnosno mera ciljane potrage.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, takođe, može od ministra unutrašnjih poslova tražiti (vanredne) izveštaje o „pitanjima iz njegovog delokruga”.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove mogu unaprediti nadzor nad primenom posebnih mera i time što će uspostaviti redovnu saradnju sa nezavisnim državnim organima, Zaštitnikom građana i Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Prema Poslovniku, odbori mogu angažovati i stručnjake radi proučavanja pojedinih pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine. Angažovanjem stručnjaka iz oblasti prava, tehnike i bezbednosti poslanici mogu dobiti dodatne informacije o primeni posebnih mera i razjasniti pojedinosti. Na primer, stručnjaci za telekomunikacije mogu pomoći poslanicima tako što će im ukazati na šta treba da obrate pažnju prilikom nadzora nad primenom mera tajnog nadzora komunikacija.

mogu postavljati poslanička pitanja o primeni posebnih mera. Oni ne mogu ostvariti uvid u podatke koji su označeni nekim stepenom tajnosti (što mogu samo članovi dva odbora koji nadziru institucije bezbednosti i predsednik Skupštine), ali mogu zahtevati zbirne podatke o primeni mera ili informacije o broju obuka koje su pripadnici službi bezbednosti i policijski službenici imali o primeni mera.

U slučaju da je potrebno rasvetliti događaje tokom eventualnih afera i uočene sistematske nedostatke tokom primene mera, Narodna skupština može obrazovati privremena radna tela: anketni odbor ili anketnu komisiju. Anketni odbor sačinjen je od narodnih poslanika, a komisija od narodnih poslanika, predstavnika organa i organizacija, naučnika i stručnjaka. Oba radna tela imaju zadatak da sagledaju stanje u određenim oblastima ili da utvrde činjenice o pojedinim pojavama ili događajima.