Nezavisni državni organi

Nezavisni državni organi koji u okviru svojih nadležnosti nadziru primenu posebnih mera jesu Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Zaštitnik građana kontroliše rad organa državne uprave radi zaštite i unapređenja ljudskih prava. Postupak kontrole pokreće po pritužbi građana ili na sopstvenu inicijativu. Tokom kontrole ima pravo da ostvari pristup prostorijama organa uprave – pa tako i prostorijama službi bezbednosti – i da dobije sve podatke značajne za kontrolu, koji uključuju i podatke označene najvišim stepenom tajnosti (državna tajna). S obzirom na svoja široka ovlašćenja, Zaštitnik građana je jedini kontrolni organ koji može da nadzire primenu mera koje su u toku. Kako bi ova svoja ovlašćenja mogao da ostvari, prethodno prolazi posebnu bezbednosnu proveru za pristup podacima koji su označeni najvećim stepenom poverljivosti – „Državna tajna”.

Zaštitnik građana izvršio je 2010. preventivnu kontrolnu posetu Bezbednosno-informativnoj agenciji. Postupak kontrole obuhvatio je:

1. pripremni sastanak;
2. posebni sastanak Zaštitnika građana i direktora BIA;
3. kontrolne sastanke;
4. razjašnjavajući sastanak;
5. izradu i prezentaciju izveštaja i preporuka;
6. postupanje BIA po preporukama i obaveštavanje o tome.

Zaštitnik građana je, takođe, tokom 2014. izvršio kontrolu primene mere tajnog pretresa koju BIA koristi tokom svog rada. Ovo je bila jedinstvena kontrola primene jedne posebne mere koja je regulisana isključivo internim aktom BIA, te ne podleže ni sudskoj kontroli ni parlamentarnom nadzoru.

Ukoliko prilikom kontrole ustanovi nedostatke u radu organa uprave, Zaštitnik građana će mu uputiti preporuke o tome kako bi trebalo otkloniti uočeni nedostatak. Organ uprave dužan je da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja preporuke, obavesti Zaštitnika građana o tome da li je postupio po preporuci i otklonio nedostatak, odnosno o razlozima zbog kojih nije postupio po preporuci.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) nadzire sprovođenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ukazuje na uočene zloupotrebe prilikom prikupljanja podataka. Budući da se primenom posebnih mera prikupljaju podaci o ličnosti, ovaj aspekt rada institucija bezbednosti podleže nadzoru Poverenika.

Poverenik može da pokrene nadzor na osnovu saznanja do kojih je došao po službenoj dužnosti, od podnosioca žalbe ili od trećeg lica. Nadzor vrše ovlašćena lica – inspektori.

Na osnovu nalaza dobijenih nadzorom, Poverenik može:

• narediti rukovaocu podataka da otkloni nepravilnosti u određenom roku;
• privremeno zabraniti obradu podataka koja se obavlja suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti;
• narediti brisanje podataka prikupljenih bez pravnog osnova.

Poverenik je, takođe, dužan da podnese prekršajnu prijavu zbog povrede Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Poverenik do sada nije direktno vršio nadzor nad primenom posebnih mera tokom rada policije, službi bezbednosti i Uprave za sprečavanje pranja novca. Ipak, Poverenik je izvršio dva nadzora nad telekomunikacionim operaterima, prilikom čega je preispitana i praksa tajnog nadzora telekomunikacija: 2011–2012. izvršen je nadzor nad pristupom zadržanim podacima kod telefonskih operatera, dok su 2014. predmet nadzora bili internet operateri. Nalazi Poverenika otkrivaju da postoje slabosti u regulativi, kao i u procedurama i kapacitetima operatera koji predstavljaju rizike od pojave zloupotreba prilikom primene mera tajnog nadzora telekomunikacija i računarskog pretraživanja podataka.

Počev od 2014, policija, BIA i VBA dužne su da Povereniku godišnje (i to do 31. januara za prethodnu kalendarsku godinu) dostavljaju evidenciju o broju zahteva za pristup zadržanim elektronskim podacima, koje su uputile operaterima telefonije i interneta. Operateri su, takođe, dužni da sopstvenu evidenciju o broju primljenih zahteva dostavljaju Povereniku. Ovo omogućava dvostruku proveru pristupa zadržanim podacima, koji predstavljaju osetljive podatke o ličnosti. Time, međutim, još nije uspostavljen sveobuhvatan nadzor nad pristupom zadržanim podacima, budući da policija, BIA i VBA mogu da im pristupaju i bez slanja zahteva operateru.